Oskoruša je vrsta voća koju su Ličani gotovo zaboravili, a mlađi naraštaji za nju najčešće nisu niti čuli. U pravoj poplavi uvoznih i podosta egzotičnih vrta voća skromna je oskoruša izgubila utrku. Njezin plod je kiselkast, opor i „steže usta“, ali kada nakon prvih mrazeva malo prognjije postaje slatkast i vrlo ukusan. Austrougarska carica Marija Terezija dekretom je zapovjedila da svako seosko dvorište obavezno ima stablo oskoruše. Ovo je bilo obrazloženo potrebom da se smanji glad i poveća zdravlje caričinih podanika. Od drveta oskoruše proizvode se i danas kundaci za puške, klompe,ukrasni predmeti, palice za bilijar, skupocjeni namještaj…
Plodovi se jedu sirovi, a mogu se i preraditi u marmelade i kompote. Upotrebljavaju se i kao dodatak kod proizvodnje jabukovače ili se prerade u rakiju od oskoruša. Oskoruše sadrže 11-14%šećera i to znatno više fruktoze nego glukoze. Ljubitelji dobre kapljice pekli su nekada rakiju od jabuka, ali se zbog odlične arome obavezno dodavalo 15-20% oskoruša. U Lici danas tek rijetka domaćinstva imaju poneko stablo ovog iznimno zdravog voća koje ima još jednu malo poznatu prednost nad ostalim vrstama: oskorušu ne napadaju kukci, niti bilo kakve bolesti.
M. S.
